Sećam se da je devedestpeta bila
Devojka me prvi put poljubila
Taj poljubac je meni I danas na usnama
Samo nema viśe te ljubavi medju nama
Otiśla je u koloni,toga tužnog leta
E,to mi je teško,to mi mnogo smeta
Gledao sam kako ide,nikad je ne videh više
Pustio sam suzu,I srce je prestalo da diše
Viknuo sam za njom,I čula me nije
A voleo sam je mnogo šta da se krije
Gledao sam je I dalje,dok su granate padale
Ali njene mile oči,ni tada me nisu pogledale
Počeo sam da je gubim,iza brda zadje
Da me pogodi metak,bilo bi mi radje
Sa njom se moj nesrećni život sruši
Niko se posle nje,ne približi mojoj duši
U mislima mi uvek,ta devojka iz Knina
Samo da znate kako je bila divna I fina
I posle sam čuo,za drugog se udade
Neki novi život počeše da grade
Posle nekoliko godina,dobila je I sina
A meni je I dalje u srcu devojka iz Knina
I skoro sam čuo da se Milan zove
Da je seća na mene sve godine ove
